 Veb izveštaj Bavljenje promenom klime: Delovati danas u korist sutrašnjih generacija  Govor Wernera Wenninga, predsednika Upravnog odbora kompanije Bayer AG, na Simpozijumu Ekonomske federacije Kansai (Kankeiren) o životnoj sredini, u Osaki, u Japanu, 11. novembra 2008. 
Industrijska zaštita životne sredine
Klasična tema za industriju:
- od osamdesetih godina 20. veka: Odgovorna briga
- podrška konceptu održivog razvoja
Današnji preporod u zaštiti životne sredine izazvan je promenom klime – ključnim globalnim izazovom. | "Dame i gospodo, Veliko mi je zadovoljstvo i čast što sam danas ovde kao vaš gost i što imam priliku da sa vama razgovaram o pitanjima od vitalnog značaja za globalnu zaštitu životne sredine. Izuzetno mi je drago što mi poseta Japanu pruža mogućnost da čujem nove ideje i podelim iskustva. Veoma sam impresioniran načinom na koji ste ujedinili snage u “Ekonomskoj federaciji Kansai” da biste se bavili izazovima našeg vremena. Zajednički rad industrijskih predstavnika nekog regiona u cilju ostvarivanja dobrobiti za region i njegove stanovnike kao celine, pruža odličan primer. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da vam čestitam na dobrom radu i da poželim federaciji Kankeiren mnogo uspeha u budućnosti. Organizator je dobro odabrao temu za današnji skup jer su ekološki prihvatljivi proizvodi i tehnologije danas značajniji nego ikada. |
Relevantnost zaštite klime za Bayer
- Proizvodnja plastike koja iziskuje veliku potrošnju energije i sirovina
- Značajne emisije gasa sa efektom staklene bašte
Zaštita klime ima najveći prioritet za Bayer | Dame i gospodo, industrijska zaštita životne sredine već je ostvarila izuzetan progres u mnogim zemljama. Od sredine osamdesetih godina 20. veka, hemijska industrija posvećena je “Odgovornoj brizi” – što znači da dobrovoljno nastoji da ostvari poboljšanja u zaštiti i bezbednosti životne sredine. Pojam “održivog razvoja”, koji baca reflektorsko svetlo na našu odgovornost za buduće generacije, uzdiže tu posvećenost na novi nivo. Danas, zaštita životne sredine ponovo zauzima glavno mesto u programima političara, poslovnih organizacija i društvenih grupa. Jedna pojava naročito je dovela do preporoda u ovoj oblasti – promena klime. |
U završnom izveštaju Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija o promeni klime navodi se jasan zaključak – koji se više ne može ignorisati: Promena klime je stvarnost, a čovek je jedan od njenih primarnih uzročnika. To je najveći ekološki izazov koji trenutno dominira raspravom o zaštiti životne sredine u Evropi i širom sveta – i očekuje se da će tako i ostati dugi niz godina. Neki od vas mogu se pitati kakve tačno veze ima kompanija koju ja predstavljam – Bayer – sa klimatskim pitanjima. Ovde u Japanu, Bayer je uglavnom poznat kao farmaceutska kompanija, ali mi smo aktivni i u oblasti zaštite useva. Osim toga, mi smo vodeći proizvođač visoko kvalitetne plastike. Drugim rečima, sve to iznosi gotovo 11 miliona tona proizvoda godišnje, zajedno sa velikom potrošnjom sirovina i energije – a time i sa značajnim emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ukratko, potrošnja energije i zaštita klime nalaze se na glavnom mestu i u programu kompanije Bayer. 
Promena klime – Najveći izazov za sva društva
- Globalno zagrevanje ima uticaja na našu budućnost i na sudbinu budućih generacija
- Finansijska kriza ne sme da nas spreči da nastavimo sa ulaganjem napora u zaštitu klime
- Nereagovanje bi svetsku privredu koštalo više od preduzimanja akcija
Moramo da ispunimo svoju odgovornost!
| Važne teme zahtevaju jasne tvrdnje, jasna angažovanja i jasan stav. Prema tome, ja jasno kažem da smatram da današnja promena klime predstavlja najveći globalni izazov našeg vremena pred kojim se nalaze svi društveni akteri. To je zbog toga što globalno zagrevanje, za koje je čovek odgovoran, ima direktan uticaj na našu budućnost. I zbog toga što će, ako promena klime nastavi da se odvija nesmanjenim intenzitetom, posledice za našu decu i buduće generacije biti dramatične! Kriza na globalnim finansijskim tržištima i jak ekonomski pad neće promeniti taj prioritet. Bila bi fatalna greška kad bismo zbog tog previranja umanjili napore usmerene prema minimalizaciji emisija gasa koje izazivaju efekat staklene bašte. U stvari, finansijska kriza jasno pokazuje fatalne posledice neusklađenosti komercijalnog ponašanja sa održivošću. |
Stoga ne postoje reči kojima bih mogao dovoljno snažno da naglasim da promena klime nije luksuz koji možemo da priuštimo samo u dobrim vremenima. Iako finansijska kriza privremeno komplikuje situaciju, naši napori u pogledu zaštite klime moraju da se nastave. Bez obzira koliko taj problem može da bude složen, sve se svodi na jednostavno pitanje sa odgovorom “da” ili ”ne” za političare, poslovne organizacije i društvo: Hoćemo li se suočiti sa svojom odgovornošću ili ne? Na to pitanje, zaista postoji samo jedan moguć odgovor – moramo. Dugujemo to generacijama koje dolaze – moramo da učinimo sve da bismo zaštitili planetu. I sada moramo da pokažemo snagu svoje angažovanosti. I moramo da delujemo danas, jer nema vremena za gubljenje. U suprotnom, u poziciji smo da dramatično pogoršamo svoju početnu poziciju u naporima da ograničimo negativne posledice promene klime. 
Međunarodna klimatska politika
Prekretnice
- Kjoto 1997 – prvi međunarodni klimatski sporazum
- Bali 2007 – početna faza za sporazum koji će uslediti
- Kopenhagen 2009 – novi klimatski sporazum
| Nicholas Stern, bivši glavni ekonomista Svetske banke, sažeo je monetarnu dimenziju tog izazova u nekoliko jednostavnih, ali vrlo uverljivih tvrdnji: Da bi se izbegle najgore posledice promene klime, on je izračunao da moramo da ograničimo globalno zagrevanje na najviše 2 ili 3 stepena iznad predindustrijskih temperatura. U najboljem slučaju, on predviđa da će izdaci za takvo ograničavanje iznositi oko jednog procenta svetskog bruto domaćeg proizvoda godišnje, do 2050. godine. Međutim, ukoliko ne budemo reagovali, Stern predviđa da će ti izdaci u istom periodu sve brže rasti i da će dostići iznos između 5 i 20 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda godišnje. |
Drugi središnji aspekt koji nastaje iz negativnih scenarija globalnog zagrevanja ima etičku dimenziju: moramo da mislimo samo na poplave, suše i raširene epidemije. Iako glavnu ulogu u izazivanju promene klime imaju industrijske zemlje, posledice najviše pogađaju zemlje u razvoju. Imajući to na umu, znamo da nam je potrebno otvoreno globalno angažovanje u snažnoj i efikasnoj zaštiti klime. Međutim, da li smo u mogućnosti da prihvatimo jedan zajednički međunarodni pristup i da se pridržavamo tog pristupa? Dobre vesti su da smo svakako krenuli u odgovarajućem pravcu."
|
